ProgramVesti

У јулу смо …

У јулу смо …

Субота 13. јул

ИЗЛЕТ У НЕПОЗНАТО

Петак-недеља, 2 и 3 август

ЗАИГРАЈТЕ ДУКАТИ МОЈИ И ФОТО-САФАРИ ПО ПЕШТЕРУ, СЈЕНИЦА, СЈЕНИЧКО ЈЕЗЕРО

ПЕШТЕРСКА ВИСОРАВАН – налази се иза седам планина (Голија, Јавор, Златар, Јадовник, Озрен, Гиљева и Жилиндар). Ово је највећа висораван на Балканском полуострву. Са надморском висином од 1.150 метара и површином од 63 км2 она представља јединствену очаравајућу, ни са чим упоредиву природну оазу у срцу Европе. Због високих снегова и ниских температура, Пештер је познат и као српски Сибир, а због надморске висине и великог броја културних и историјских споменика, у неким студијама су га прозвали и српски Тибет. Овде је 26. 1. 2016. године измерено 38,5 степени испод нуле, најнижи ниво од кад се мери температура у Србији.

Вашар на Пештеру – вашари или тефериџи су народна весеља са вековима истом намером и циљевима да се људи окупе, друже и веселе, да се склопе нова пријатељства,од којих нека заврше и браком, као и да се одмере снаге у различитим спортским активностима: коњичке трке, трке пешака и бициклиста, бацање камена с рамена, турнири у малом фудбалу и сл.

Атракција вашара су младе жене које долазе у традиционалним народним ношњама окићене својим богатством у виду дуката које носе око врата и а који теже и по неколико килограма и сежу до колена.

Фото-сафари по Пештеру–3.180 хектара Пештера 30. 12. 2015. године проглашено је за специјални резерват природе – Пештерско поље.

Посета Етно селу „Радушке стазе“.

СЈЕНИЦА – центар Пештерске висоравни у коме су средњовековни каравани, на путу из Дубровника у Цариград, одмарали коње и хранили их сеном. Некада је Сјеница, због снегова и великих сметова, добар део године била одсечена од света. Кроз град и у његовој непосредној близини протичу четири реке: Увац, Вапа, Грабовица и Јабланица, од који се формира Сјеничко језеро.

Српска православна црква – посвећена Светом Петру и Павлу из 19. века.

Џамија Султаније Валиде– мајке Султана Абдул Хамида Другог. Саграђена је у 19. веку. На џамији се налази купола пречника 15 метара.

ЦАРИЧИНА – село разбијеног типа које се налази на око 1300 м надморске висине на ободу Сјеничке котлине. Познато је по томе што су Немањићи овде имали летњиковце, па се претпоставља да је ту боравио и цар Урош, по коме је и село добило име као и извор Царева вода који се налази у граничном делу атара села Царичине и Тријебине. Постоји могућност да је село добило име и по Царици, како се звала кћер цара Уроша I, мада за то нема историјских података.

Молитва” – гнездо љубави белоглавог супа и видиковац са најлепшим погледом на меандре Увца.

Пловидба катамараном јединствени доживљај лепоте једног од три Увачка језера.

п.с. у овогодишњем програму ИЗЛЕТНИКА наведен је тродневни излет. У плану је била, 3. августа, посета МАНАСТИРУ КУМАНИЦА, али смо одустали из објективних разлогФа

Фото Википедија

Субота, 31. август

СЕЛО НАИВЕ КОВАЧИЦА – ПАДИНА – УЗДИН

КОВАЧИЦА- словачко село познато по својим бројним наивним сликарима као што су Зузана Халупова и Мартин Јонаш.

Родна кућа Мартина Јонаша сликар, поета и филозоф упоредо, са урођеним сликарским даром, истинктом и талентом. признат и познат у светским оквирима наивне уметности. Његове слике су о набиjене емоциjама, носталгиjом, симболизмом уобличених и синтетизованих на сликрском платну..

Етно центар „Бабка“ и Уметничка галерија галерија је основана средином 1991. године. Циљ њеног оснивача Павела Бабке био jе афирмисање младе генерациjе ковачичких сликара, као и скретање пажње jавности на друге облике уметничких заната у овом месту. 2001. године галерију је UNESCO прогласио за светски центар издавачке делатности о наивном сликарству.

Евангелистичка црквасаграђена 1829. године. У олтару се налази велика композиција познатог сликара Константина Данила „Молитва Христа у Гетсиманском врту“.

Мајсторска радионица за израду виолина Јана Немчека

ПАДИНА – Први писани податак о насељу потиче из 1324. године. Падина је основана 1806. године, а основале су је словачке породице из централне Словачке

Шајбенов бунар- због недостатка воде, у овом крају у 19. веку, држава је финансирала копање дубоких бунара. Шајбенов бунар је са 36 метара најдубљи у Банату, а изграђен је 1810. године. Воду су бунара вадили воловима и коњима, па је за становнике Падине остало да пију„мељану воду“. Објекат је под заштитом државе као споменик културе.

Етно кућа- 2006. године кућа у којој је раније становао црквењак Евангелистичке цркве, уређена је у етно кућу опремљену аутентичним стварима које говоре о животу Словака у Падини у 19. веку.

Евангелистичка црква саграђена 1839-41. године. Унутрашњост цркве jе чисто бела без орнамената, а jедина слика jесте уље на платну коjа се налази у олтару цркве, коjу jе насликао академски сликар Адам Поничан и представља Исуса како куца на врата људског срца.

УЗДИН- налази се на 5 км од Тамиша, на вишим деловима лесне заравни. Највећи део становништва чине Румуни. Пре више од 60 година основана је секција сликара и галерија наивног сликарства, које је прославило овај део Србије.

Румунска православна црква Светог Георгија подигнута 1801. године од стране досељених Румуна. Спада у највеће и најраскошније храмове Румунске православне цркве у Војводини, и данас јединствени храм у целом православљу, са иконостасом у бидермајер стилу, који је осликао од 1833. до 1836. године осликао познати сликар Константин Данило, један од најистакнутијих представника бидермајера.

Водица Воздвиженија Часног крста грађена у стилу рустичног барока, „водица“ представља јединствен пример сакралног народног градитељства на тлу Војводине, који држава штити као непокретно културно добро – споменик културе. Подигнута почетком 19. века и посвећена Воздвижењу Часног крста, својим изгледом – ротондом, заједно са сачуваним масивним улазом, састоји се од капеле и озиданог улаза у порту, која је у прошлости била опасана оградом.

Share this post

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *