Program

AКТИВНОСТИ У 2022. ГОДИНИ

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА ОКТОБАР 2022. ГОДИНЕ

ЗАВИЧАЈ ЦАРА ГАЛЕРИЈА, ХАЈДУК ВЕЉКА, ЧУЧУК СТАНЕ, СТЕВАНА СТОЈАНОВИЋА МОКРАЊЦА И БОЖАНСКОГ НЕКТАРА

НЕГОТИН– налази се на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске. У историји српског народа познат је као јуначки град из Првог српског устанка када је место са целом нахијом држао под својом влашћу Хајдук Вељко Петровић.

Српска православна црква– саграђена 1803. г. Црква Св. Тројице у Неготину освећена је 1876. г. Живопис цркве урадили су 1901. г. академски сликар Стеван Тодоровић са супругом Полексијом, Милисав Марковић и Павле Чортановић.

Хајдук Вељкова барутана– се налази иза цркве Св. Тројице, и датира из времена Првог српског устанка. Подигнута је за чување барута, што је условило и њено градитељско решење, јер је укопана у земљу. Ова барутана једини је сведок легендарних борби устаника, који су радије дали своје животе него своју слободу и свој град.

Тодорчетов конак – Најстарија варошка кућа у Неготину, позната и као Конак Кнеза Тодорчета. Подигнута је половином 19. века. Од 1997. г. носи назив легендарног браниоца Неготина Хајдук Вељка.

Музеј Крајине – основан је 1934. г. Идеја о оснивању Музеја зачета је приликом обележавања стогодишњице ослобођења Тимочке Крајине од Турака. Стална поставка је археолошка, историјска и етнолошка.

Родна кућа Стевана Мокрањца– нашег композитора, има статус споменика културе од великог значаја. Настала је средином 19. века, а 1964. г. адаптирана за потребе меморијалног музеја.

Манастир Буково– предање говори да је из 15. века. Посвећена је Св. Николају Чудотворцу. Припада моравској школи. У манастирским виноградима гаји се црна тамјаника. Дегустација вина.

Рајачке пивнице – налазе се на брду Рајац, окружене виноградима из којих се добија божански нектар. То је скупина камених, винских подрума где „живи вино”. Ручак–специјалитети источне Србије (Бабејићев качамак, белмуж, вурда итд.).

ЗАЈЕЧАР– налази се на ушћу Црне реке у Тимок. Његов значај потиче од времена када Срби дижу буне против Турака.

Музеј– налазе се експонати из античког доба са локалитета Феликс Ромулијана, историјска и етнолошка збирка.

Конак Радул бега етно-збирка – са збирком народних ношњи и намештајем из 19. века.

Спомен костурница –борцима из Зајечара 1941–45, поред које се налази спомен костурница палим црвеноармејцима.

Феликс Ромулијана–антички град који је подигао римски цар Галерије између 293. и 311. година н.е. Назвао га је по својој мајци Ромули

СОМБОР – БОЂОШA, ФИЈАКЕРА И УМЕТНОСТИ

СОМБОР– се први пут помиње 1360. г. као властелински посед породице Цобељ.

Градска кућа – саграђена 1842. г. у класицистичком стилу.

Зграда Жупаније– саграђена у 19. веку. Зграда има соба колико година дана. Ту се налази слика Ференца Ајзенхута „Битка код Сенте” (28 м2).

Српска православна црква–саграђена 1761. и посвећена је Св. Георгију.

Кармелићански самостан – Кармелићани су римокатолички црквени ред који је дошао у Сомбор 1904. г. Тада су преузели цркву Св. Стјепана краља.

Градски музеј– располаже збирком која представља историју града и околине.

Галерија Милана Коњовића– је легат чувеног експресионисте који је свој родни Сомбор овековечио на својим сликама.

Народно позориште – из 1882. г. са очуваним оригиналним ентеријером.

Српска Читаоница „Лаза Костић”– је основана 1845. од 72 виђена сомборска грађанина. Данашње издање у стилу еклектизма подигли су чланови 1882. када је и освећена – 13. децембра на дан Св. Андрија Првозваног, читаоничког заштитника. Читаоницу је 10 година предводио Лаза Костић. Захваљујући дарованим сликама најпознатијих сомборских здања и портретима 20 „најславнијих мужева читаоничких” сликара Саве Стојкова, данас је она један од најплеменитијих простора за културне активности и својеврсна галерија.

Шетњом кроз град–видећемо трг Св. Ђорђа, трг Светог тројства, Ћелави трг, Градску кућу, Галеову зграду, здање Грофа Грашалковића, Капелу посвећену Св. Ивану Непомуку, Цркву Пресветог тројства са жупним двором, сунчани сат, пијацу „у ланцима” и кућу Лазе Костића у којој је живео са супругом Јулом Паланачки.

Фијакер плац– „…ту је последњи пут застао коњ Риђан.”

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА СЕПТЕМБАР 2022. ГОДИНЕ

ВРАЊЕ – МАНАСТИР СВЕТИ ПРОХОР ПЧИНСКИ- СУВА ПЛАНИНА

ВРАЊЕ – град у подножју планине Пљачковице и Крстиловице, кроз који протиче пет река, од памтивека је био раскрсница караванских путева. Претпоставља се да датира из времена Римљана, Византије или Словена, који су на ове просторе дошли у 6. и 7. веку. Први писани траг о Врању, још у 11. веку, оставила је Ана Комнина у књизи „Алексијада“ где каже да је рашки жупан Вукан, 1093. год., у свом освајачком походу, стигао у Врање и освојио га, али се ипак повукао пред Византијом. У састав српске државе, под данашњим именом коначно улази 1207. год, када га је освојио Стефан Првовенчани. 1455. год. Врање освајају Османлије и ту остају 422 године. У Првом и Другом светском рату, Врање је било под влашћу Бугарске. Град је ослобођен 1944. год..

Врање је познато по музици и трубачким оркестрима, као и по делима познатог српског реалистичког писца Борисава Боре Станковића.

Симбол Врања је жуто цвеће – успомена на причу са краја Првог светског рата и проласка француске војске кроз Врање. Једна бака, која је уређивала башту, није разумела када јој је француски војник, у пролазу, назвао добар дан (Бонжур (фр.Bonjour). Бака је одговорила: Није то сине, божур, то је жуто цвеће!

Марково кале—старо византијско утврђење спада у ред најстаријих споменика Врања. Ово утврђење подигнуто је под Јустинијаном I у 6 веку, из војно-стратешких разлога.

Хамамстаро турско купатило саграђено око 1690. год. Као једноделни варошки хамам, за мушкарце и жене који су се купали на смену. Задан каменим блоковима и танким опекама. Према предању, малтер је справљан од јаја и песка. Под Турцима је служио као крематоријум, у коме су осуђеници спаљивани. Касније је претворен у хаман, по чему је нарочито познат из романа „Нечиста крв”, у коме је Борисав Станковић 15. главу посветио хамаму.

Пашин конакподигао је Рајиф бег Џинић 1765. године. Овај монументални објект чине две зграде (харемлук и селамлук), с нарочито наглашеним стрехама. Од 1881. до 1932. године у њему је радила Гимназија, а касније је ту смештен Народни музеј..

Бели мост — саграђен 1844. године је везан за период петвековног робовања под Турцима. Подигнут је 1844. године као споменик несрећној љубави између туркиње Ајше и српског пастира Стојана, који су погинули заједно баш на том месту. Премошћује обале Градске реке и добро је очуван.

Црква Свете Петке позната је и као Крстата џамија – темељи средњевековне српске цркве датирају из 13. века Турци су по освајању Врања, одлучили да саграде џамију на зидинама православне богомоље. Када су почели да граде минарет, што би дању саградили, ноћу би се само срушило. Да би завршили минарет, турци су утиснули крст у зид, од тада се више ништа није срушило. Устаници су срушили џамију после ослобођења Врања али су на тим темељима изградили можда најмању цркву у Србији, која је и данас позната као Крстата џамија, кућа Бога и Алаха.

Споменик ослободиоцима Врања –по српском војнику у бронзи популарно је назван „чика Мита”. Откривен је 1903. године. Отада је обнављан два пута, јер су га бугарски окупатори рушили у оба светска рата.

Родна кућа Борисава Станковића налази се у улици Баба Злате, која је име добила по књижевниковој баби. Подигнута је половином 19. века, с незнатним изменама, задржала је свој првобитни облик.

МАНАСТИР СВЕТИ ПРОХОР ПЧИЊСКИ– налази на шумовитим обронцима планине Козјак, на левој обали реке Пчиње. Према предању, подигао га је у 11. веку византијски цар Роман Диоген у знак захвалности Светом Прохору Пчињском Мироточивом, који му је прорекао да ће постати цар. Манастир ради као културно-просветни центар овог краја и у њему ради богословска школа, преписивачко-илуминаторска радионица, а организовано се учи иконописачки занат. Манастир је више пута разаран и пљачкан од стране турака и арнаута, али је и обнављан.

БЕСНА КОБИЛА – Планина Бесна кобила се налази 40 километара од Врања.
Највиши врх налази се на 1.923 метра надморске висине, а са Бесне кобиле можете видети Копаоник, Рилу у Бугарској и Шар-планину.
У подножју планине, чији су врхови већину године под снегом, налази се Врањска бања, позната по лековитим изворима термалне воде.Ова планина обилује биљним врстама, са преко 700 врста дрвенастих, жбунастих и зељастих биљак, а када је реч о животињама, на Бесној Кобили живе вук, дивља свиња, лисица.
Легенда каже да је ту некада живела прелепа девојка која се звала Феја, која је једног дана одлучила да узјаше коња да мало обиђе околину, међутим погрешила је па је узјахала кобилу. А кобили се то баш и није превише свидело, па је збацила Феју која је пала и сломила ногу, и отада остала крива, и тако је настало село Крива Феја, највеће село на планини. Кобила је отрчала даље, пуста и бесна, и тако остаде назив планини Бесна Кобила.

ПОЗНАТО И НЕПОЗНАТО Субота, 10. септембар

ДАНИ ЛУДАЈЕ Субота,17. септембар

ПОЗНАТО И НЕПОЗНАТО 24. септембар

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА ЈУЛИ 2022. ГОДИНЕ

ПЛОВИДБА КРОЗ ЂЕРДАПСКУ КЛИСУРУ
– КАПЕТАН МИШИН БРЕГ

ДОЊИ МИЛАНОВАЦ – поглед на Дунав дочарава вам бококоторски залив па зато није чудо да се тај део Дунава назива „Српским морем”.

ЂЕРДАПСКА КЛИСУРА – је најдужа и највећа клисура у Европи. Настала је пре много стотина хиљада година, раздвајањем планинског масива Карпата. У тај расед улило се Панонско море, које је касније нестало, а кроз 130 км дуг кањон данас тече Дунав.

Пловићемо кроз:

Госпођин вир – повезује Љупковску котлину на западу са Доњемилановачком котлином на југоистоку. Ширина јој износи од 210 до 380 м, а одликује је велики број вирова, по чему је и добила назив. Вртлози праве велика удубљења у кориту. Један такав достиже дубину од 82 м, чиме представља највећу дубину у Ђердапу, што је чак и испод површине Црног мора.

Велики казан”, чије је корито широко 150–170 м, а стрми, скоро вертикални одсеци достижу и 300 м. У њему су бројни вртлози чије дубине достижу и 70 м. Након Великог следи „Мали Казан”.

Мали Казан” – са ширином корита 180 до 300 м. Клисура је усечена у старије и отпорније стене – повезује Доњемилановачку са Оршавском котлином. Корито Дунава је у овом делу Ђердапске клисуре најуже. Са југа Казан опасује планина Мироч, а са севера Мунци Алмажуј.

Видећемо:

Трајанову таблу–потиче из времена Трајанове експедиције против Дачана северно од Дунава, 100—103. Преко пута Трајанове табле, али са румунске стране, налази се статуа Децибела, која обележава победу Римског царства над Дакијом.

Статуу Децибала висока је 40 м и највиша је скулптура исклесана у стени у Европи. Било је потребно 10 година да се направи, у чему је учествовало 12 скулптора.

КАПЕТАН МИШИН БРЕГ– са брда се пружа прелеп поглед на ђердапску клисуру. Ту се налази галерија на отвореном „Човек, дрво, вода” са неколико стотина експоната узетих из природе, обликованих, сређених и постављених у галерији. За љубитеље доброг залогаја припремају се специјалитети овог краја као што је похована коприва и слично

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА ЈУН 2022. ГОДИНЕ

КУЛЕНИЈАДА У ЕРДЕВИКУ

ЕРДЕВИК– налази се на надморској висини од 140 м, на обронцима Фрушке горе. Први пут се помиње 1351. год. Ердевик је познат по сјајним винима и многобројним малим винаријама. Ту се налазе три прекрасна језера.

СРЕМСКА КУЛЕНИЈАДА – прва куленијада је организована 1999. године на салашу Бранка Ходоба у Сремској Митровици. Од тада је куленијада организована на различитим местима са циљем да се утврди ко прави најбољи сремски кулен. Почев од 9 куленијаде, традиционално се ова манифестација одржава у Ердевику.

Дегустација вина у једној од винарија.

Језеро Брује– вештачко језеро настало осамдесетих година прошлог века за потребе водоснабдевања оближње винарије, преграђивањем водотока Брује, браном дужине 270 и висине 13 м. Ширина језера је 300 м а просечна дубина око 5 м. Језеро је богато ситнијим примерцима шарана, амура, сома, толстолобика, бабушке, караша.

Језерце Бања – које се налази на 400 м узводно од Језера Брује, било је римско купатило. Вода има лековита својства. Језеро се користи и за риболов.

Језеро Мохарач је вештачко језеро површине 0,54 км2, настало 1981. год. преграђивањем водотока Мохарач.

Српска православна црква посвећена Светом Николи, подигнута је 1804. год. као једнобродна грађевина складних пропорција, у духу класицизма, Цркву краси и високи звоник. Резбарија на иконостасу из 1806. год. рад је Јоанеса Лшока и Сигисмунда Егермана. Сликарска декорација у олтару из 1817. године је рад Григорија Бакаловића, а остало је осликао 1829. године Јован Недељаковић. Црква је проглашена за непокретно културно добро, односно споменик културе од великог значаја.

Римокатоличка црквапосвећена Св. Михајлу, подигнута 1890. год. представља споменик културе од великог значаја. Саграђена је као једнобродна грађевина под утицајима неоготике. Велики број прозорских отвора у цркви украшен је витражима.

Словачка евангелистичка црква

ПЛОВИДБА КАЊОНОМ ДРИНЕ ОД ВИШЕГРАДА ДО ПЕРУЋЦА

МАНАСТИР ДОБРУН – на месту скромне испосничке цркве Крушево, у окриљу тврђаве Добрун, жупан Прибил са синовима Петром и Стефаном 1343. године изградио је манастир, касније назван Добрун. Више пута је паљен, пустошен и обнављан. 1994. године, после скоро 300 година у манастир се враћају монаси и васпоставља се манастирско братство.

ЧАЈНИЧЕ – на некадашњем стамболском друму, на крајњем истоку Републике Српске, на граници са Црном Гором, у подножју планина Цицељ и Чивчи Брда, на реци Јањини налази се Чајниче. Било је то важно насеље у херцеговачком санџаку у 15. веку. Место се развијало на трговачком путу између Дубровника и Цариграда од 15. до 18. века, када је било и центар златарског заната. У 16. веку овде је радила и ковница новца.

Црква Успења Пресвете Богородице – градња цркве започела је 1857. године на темељима старе цркве из 15. века. У цркви се налази чудотворна икона Св. Богородице Чајничке. По народном и црквеном веровању то је једна од три иконе које је урадио Св. Јеванђелиста Лука и у двор Немањића је стигла из Јерусалима. Много је записаних и испричаних сведочења о чудотворним исцелењима иконе.

ВИШЕГРАД – први пут се помиње 1433. године као посед моћне српске властелинске породице Павловић. Испод старог града који се налази високо на брду изнад Дрине, Мехмед Паша је око 1577. године саградио доњу варош, и по старом граду, новоизграђену варош назвао је Вишеград.

Мост на Дринизадужбина Великог везира Мехмед – Паше Соколовића. Мост је дуг 180, а широк око 7 метара и има 10 снажних стубова и 11 шиљатих лукова. Ово ремек дело турске мостоградње пројектовао је Коџа Мимар Синан (1490-1588), а мост је грађен од 1571. до 1577. године.

Учионица у којој је учио Иво Андрић

АНДРИЋГРАД творац града је наш познати режисер Емир Кустурица. Град је настао из жеље идејног творца да се оживи време и изглед града који је овековечио Иво Андрићу својим делима.

КАЊОН ДРИНЕ – Пловидба кроз кањон Дрине, један од најлепших кањона у Европи. Присетићемо се и из даљине видети камени мост на Жепи из 16. века који је Иво Андрић овековечио речима. Претпоставља се да га је градио Мустафа – Чауш, ученик Коџе Мимар Синана. 1966. године мост је премештен са ушћа Жепе неколико километара узводно. Плови се 54 км до Перућца.

ОБАВЕЗНО СА СОБОМ ПОНЕТИ ВАЖЕЋУ ЛИЧНУ КАРТУ

ПУТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ

ПРИЈАВЉУЈЕ СЕ 10 ДАНА ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ

ПОЗНАТО И НЕПОЗНАТО

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА МАЈ 2022. ГОДИНЕ

Субота, недеља 30. април и 1. мајНЕПОЗНАТО
ОБАВЕЗНО СА СОБОМ ПОНЕТИ ВАЖЕЋУ ЛИЧНУ КАРТУ
Недеља, 8. мајСЕЛО РУЖА, ЕГЗОТИЧНОГ РАСТИЊА И ЦРКВЕ КРУПЊА КРУПАЊ – градић у брдовитом подрињу који се први пут помиње 1442. г. као значајан центар рударства и као тржиште олова и сребра. У самом граду подигнута је Спомен црква са костурницом 1928. г. у славу изгинулих ратника у ратовима 1912 – 1918. г.
Приватни Музеј свештеника Александра Ђурђевића – личним средствима, напорима и ангажовањем, овај изузетни визионар, створио је кутак за незаборав и сачувао део историје Крупња и околине.
ДОБРИ ПОТОК –село изнад Крупња у коме се налази јединствен комплекс у Србији који обухвата цркву, капеле у рудокопу антимона посвећене Св. Петки и Св. Прокопију, мале музеје, једном речи изненађење за посетиоце. Годишњи парастос упокојеним члановима „Излетника” одржаће се у Добропоточкој цркви.
ЛИПНИЦА – посета богатом ботаничком врту у коме расте неколико стотина врста егзотичног растиња. Атракција врта – гавран Гвозден који говори. У приватном власништву је Живка и Милене Панић.
ЛИПОЛИСТ – равничарско село на граници Поцерине и Мачве где се многи житељи баве узгајањем ружа, украсног шибља и калемљеног воћа. Посетићемо галерију и етно двориште сликара наиве Слободана Топаловића.
Субота, 14. мајПОЗНАТО И НЕПОЗНАТО
Недеља, 22. мајСВ. НИКОЛА ЛЕТЊИ
Крсна слава ИЗЛЕТНИКА – сечење славског колача у 11.30 сати, у Вазнесењској цркви.
После славског обреда предвиђено је послужење у црквеној порти.
Од 24. маја до 29. мајаРЕПУБЛИКА СРПСКА И БОСНА

Бања Лука са околином, Бања Лакташи, воденице на Крупи, Манастир Крупа, језеро Балкана, Јајце, Пливска језера, Козара, Приједор, цркве брвнаре у селима Марићка и Јелићка, Маритин брод, Рамско језеро.

ОБАВЕЗНО СА СОБОМ ТРЕБА ДА СЕ ПОНЕСЕ ВАЖЕЋА ЛИЧНА КАРТА. ПУТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ПРИЈАВЉУЈЕ СЕ 10 ДАНА ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА АПРИЛ 2022. ГОДИНЕ

Субота, 2. априлШАБАЦ-МАНАСТИР ЧОКЕШИНА

Излет посвећујемо сећању на истакнутог члана Излетника“ Слободана Станковића

ШАБАЦ – први помен потиче из 15. века. Био је стециште трговаца из Дубровника. 1459. године заузели су га Турци, а под Угарима је био од 1475-1521. године. Највећи напредак града започео је после Другог српског устанка, под управом Јеврема Обреновића, брата Милоша Обреновића. 1914. године био је на самој линији фронта због чега је много страдао у борбама. У спомен на те жртве у граду је подигнут споменик палима у ратовима од 1912-1918. године. За заслуге у Првом светском рату, Шабац је добио три највиша одликовања: чехословачког белог орла, велику Карађорђеву звезду са мачевима четвртог степена и француски ратни крст са палминим гранчицама какав је добио још једино француски град Верден, због чега Шабац називају српским Верденом.
Манастир Чокешина – према предању градњу је започео Милош Обилић уочи Косовског боја, али је сазнавши за синовљеву погибију, његова мајка прекинула градњу речима „Чок више! Престајте са радом.“ Градњу је у 15. веку довршио војвода Чокеша, мачвански властелин. Манастир је више пута паљен и рушен, а затим и обнављан. 1823. Манастир је обновио Милош Обреновић. У спомен на 303 српска устаника на челу са браћом Недић страдалих 1804. год. у боју против 1000 Турака код Чокешине, 1890. године подигнут је камени споменик висок 5 м. Од 1830. године у Манастиру се налази чудотворна икона Пресвете Богородице Чокешинске.
Петак – недеља 
од 8. до 10. априла
ДОЛИНА ВЕКОВА – КОПАОНИК И НЕПОЗНАТО

РАШКА ОБЛАСТ ИЛИ РАШКА – је географска област у југозападној Србији која је име добила по истоименој реци. На простору Рашке области се зачела српска државна идеја и настала је прва српска држава. У Расу, који се налази у Рашкој столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се родио најмлађи син Растко (Св. Сава). На територији прве српске државе су бројни манастири.
Манастир Студеница – посвећен Ваведењу пресвете Богородице. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања 1197. године, уочи свог одрицања од престола, када се замонашио и добио монашко име Симеон.
Манастир Градац – потиче из 13. века и посвећен је Благовестима пресвете Богородице. Манастир је задужбина Јелене Анжујске, жене Краља Уроша I, која је и сахрањена у својој задужбини.
Манастир Нова Павлица – посвећен је Ваведењу пресвете Богородице. Саграђен је у периоду од 1381. до 1386. године. Манастир је задужбина браће Мусића, сестрића Кнеза Лазара.
Манастир Ђурђеви ступови – посвећен је Св. великомученику Георгију. Налази се изнад реке Рашке и Дежеве. Потиче из 12. века и задужбина је великог жупана Стефана Немање. Краљ Драгутин је значајно обновио манастир.
Црква Св. Петраи Павла у Новом Пазару посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Налази се изнад десне обале реке Дежеве. Представља најочуванији споменик српског средњевековног градитељства. Нема поузданих података о ктитору.
Манастир Сопоћани – посвећен је Св. Тројци. Налази се поред извора реке Рашка. Потиче из 13. века и задужбина је Краља Уроша I, сина Стефана првовенчаног, а унука Стефана Немање. У наосу цркве, која је једина сачувана од већег манастирског комплекса, налазе се неке од најзначајнијих фресака тог времена у Европи. Манастир је, заједно са Ђурђевим ступовима, црквом св. Петра и Павла и старим Расом, као јединствену целину, УНЕСКО 1979. уврстио у Листу светске културне баштине.
Црна река – налази се на тромеђи Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара. По једном предању мансатир је основан у 13. а по другом у 14. веку после Косовске битке. Посвећен је Св. Арханђелима.
КОПАОНИК, познат и као Сребрна планина — највећи планински масив у jужној Србији, дужине од око 75 км и ширине у средњем делу око 40 км. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаонику оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина. Овде се налази и највећи скијашки центар у Србији. Највиши врх Копаоника је Панчићев врх са 2017 м, где се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од 12. до 15. века. Копаоник карактеришу гранитне стене, зоне шкриљаца, андезит и дацит, изливне магматске стене, односно кречњаци и пешчари, који се према начину постанка класификују као седиментне стене. Најважније руде Копаоника налазе се у поменутим изливним магматским стенама. На вишим деловима Копаоника су велике површине под смрчом и јелом, а по странама су букове и храстове шуме. Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су копаоничка чуваркућа, Панчићева поточарка и копаоничка љубичица. Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко, сури орао, буљина, дивља мачка и срна.
16. април
НОВИМ ВОЗОМ У НОВИ САД
Недеља, 
17. април
ЕТНО ЗБИРКА И ЕТНО СЕЛО (полудневни излет)

МУЗЕЈ СА ДУШОМ- тако можемо да назовемо богату збирку младог архитекте Жељка Утвара из Београда, заљубљеника у традицију, историју, уметност. Музеј је зачет 2003. године и налази се у приватној, невеликој кући. Око 3500 предмета говори о нама, прошлим временима и о потреби да сачувамо све што нам је остављено у наслеђе. У збирци не постоје два иста предмета, све су уникати. Збирку чине старе фотографије, преслице, народне ношње, ћилими, чутурице за воду, опанци па онај из Првог светског рата, пиротска керамика, али и хаљина из Лувра. Све је то под будним оком оснивача музеја који сам, без помоћи државе, улаже велики напор и средства да све то сачува од пропадања. ЕТНО СЕЛО „СРПСКО АНДРЕЈЕВО СЕЛО”- основано 2011. године Састоји се од више објеката: фуруне (пекаре), старе куће за одмор, спремишта за саонице и 5 „Андрејевих вајата“, копија српских вајата са краја 20. и почетка 21. века. У вајатима су собе са дрвеним креветима, ћилимима, шареницама. Етно комплекс је отворен на дан рођења Андреја, наследника оснивача, по коме је и добио име.
Понедељак,
25. април
ПРОВЕДИМО ВАСКРС ЗАЈЕДНО
Субота, недеља 
30. април и 1. мај
НЕПОЗНАТО
ОБАВЕЗНО СА СОБОМ ПОНЕТИ ВАЖЕЋУ ЛИЧНУ КАРТУ

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА МАРТ 2022. ГОДИНЕ


Субота 5.март
ОСМОМАРТОВСКА ВЕСЕЛИЦА У ВЕЛИКОМ ГРАДИШТУ
Тардиционално дружење поводом 8. марта, ове године обележићемо на начин како то ради „Излетник“ – посетом манастиру Нимник и Великом Градишту, где ћемо се и погостити свечаним ручком.
ОБАВЕЗНА ЈЕ ПРЕТХОДНА ПРИЈАВА ЗБОГ РЕЗЕРВАЦИЈЕ МЕСТА У РЕСТОРАНУ

Субота, 12. март
МУЗЕЈ ЧОКОЛАДЕ
Музеј чоколаде замишљен је као путовање кроз историју чоколаде, од њеног настанка на просторима Централне и Јужне Америке до данас. Гости имају јединствену прилику да и сами направе чоколаду.
ОБАВЕЗНА ЈЕ ПРЕТХОДНА ПРИЈАВА. СКУП ГРУПЕ У 11 ЧАСОВА У УЛ. ТАДЕУША КОШЋУШКОГ 18

Недеља, 13. март
СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ Споменик Стефану Немањи, тежак заједно са постаментом 80 тона и висок 23,5 метра, дело је руског скулптора Александра Јулијановича Рукавишњикова. Посвећен је великом жупану, родоначелнику српске средњовековне династије Немањића.
ОБИЛАЗАК УЗ ПРАТЊУ ВОДИЧА. СКУП ГРУПЕ У 12 ЧАСОВА НА САВСКОМ ТРГУ ИСПРЕД СПОМЕНИКА.


Четвртак, 17. март
АДЛИГАТ НА БАЊИЦИ Оснивач Адлигата је непрофитно Удружење грађана, које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње. Темељ Адлигата чини Библиотека Лазић, званично основана 1882. године у Војводини, која постоји већ девет генерација. Назив Удружења Адлигат потиче од стручног библиотечког термина који означава више разноликих књига повезаних у једне корице. Тај назив је симбол повезаности не само више књига у једним корицама, већ више генерација, култура, земаља и народа под једним кровом, у једној институцији. Уз Библиотеку, основан је и Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања. Тренутно Адлигат располаже са више од милион библиографских јединица, од чега више хиљада раритета.
OБАВЕЗНА ЈЕ ПРЕТХОДНА ПРИЈАВА ЗБОГ ОРГАНИЧЕНОГ БРОЈА МЕСТА. САСТАНАК ГРУПЕ У 12 ЧАСОВА НА СТУДЕНТСКОМ ТРГУ (ПОЧЕТНА СТАНИЦА ТРОЛЕЈБУСА 41).

Субота, 19. март
ГРАДСКИ АКВАРИЈУМ И ТРОПИКАРИЈУМ
У јавном акваријуму и тропикаријуму Београд могу да се виде рибице, водене и сувоземне биљке и ситне животиње са разних страна света. Овде се пружа могућност да се упознамо са шаренилом света наших и тропских вода, шума, прашума, пустиња и хладних мора. У улазницу је урачунато тематско предавање, разгледање акваријума.
ПРЕТХОДНА ПРИЈАВА ЈЕ ОБАВЕЗНА. САСТАНАК ГРУПЕ ЈЕ У УЛИЦИ ВАСЕ ЧАРАПИЋА (ВАСИНА УЛИЦА) НА ПОЧЕТНОЈ СТАНИЦИ ТРОЛЕЈБУСА 41 У 10,15 ЧАСОВА.


Недеља, 20. март
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ
Храм Светог Саве у Београду највећи је српски православни храм. Црква може да прими 10.000 верника. Купола је украшена мозаиком тешким око 40 тона и представља један од највећих подухвата мозаичког украшавања криволинијских простора у свету. Храм краси и велелепна крипта која оставља човека без даха због изузетне лепоте.
ОБИЛАЗАК УЗ ПРАТЊУ ВОДИЧА. САСТАНАК ГРУПЕ У 12 ЧАСОВА НА СВЕТОСАВСКОМ ПЛАТОУ ИСПРЕД ХРАМА.

Субота, 26.март
ДОМ ЈЕВРЕМА ГРУЈИЋА И ВЕЛИКАНКЕ СРПСКЕ КУЛТУРЕ
Дом Јеврема Грујића – први приватни музеј у Београду од 2015. године. Кућу је подигао истакнути српски државник и дипломата, предводник модерне Србије, Јеврем Грујић, за своју породицу 1896. године у духу француског необарока и неоренесансе. Током 19. и 20. века, у овом здању на градским баловима се окупљала друштвена елита Србије, а одржавани су и и дипломатски скупови на којима су политички и интелектуални прваци тог времена одлучивали о будућности младе српске државе. Овде је потписан тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена 1912. године на ком је касније заснован Балкански савез. У посету Грујићима краљица Марија Карађорђевић долазила је ненајављена и без протокола. Пола века касније, у подруму, отворена је прва дискотека у Београду 1967. године, што је означило социолошки бум у савременој историји града. Дом Јеврема Грујића је споменик културе од високог значаја, прва зграда заштићена од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда, 1961. године и једина чланица Европског удружења историјских кућа.
Изложба „Великанке српске културе“ приказује лик и дело 18 знаменитих српкиња које су живеле и радиле од 18 до 20. века. Заједничко им је да су биле ерудите, али и патриоткиње, често слављене у иностранству а несхваћене у својој земљи. Неке од њих су слављене за живота па су по њима називане школе, болнице и улице, а неке су остале заборављене. Заједничко им је да су својим радом утирале пут новим генерацијама.
ПРЕТХОДНА ПРИЈАВА ЈЕ ОБАВЕЗНА. САСТАНАК ГРУПЕ ЈЕ У 11 ЧАСОВА ИСПРЕД ДОМА ЈЕВРЕМА ГРУЈИЋА , СВЕТОГОРСКА 17.
Недеља, 27. мартСРПКИЊЕ САТКАНЕ ОД ДУШЕ И УМА –ПОСЕТА НОВОМ ГРОБЉУ Ново гробљe је основано 1886. године, после затварања Ташмајданског гробља, када су на Ново гробље пренесени земни остаци знаменитих личности и њихови споменици. На Новом гробљу почивају многи научници, политичари, државници, уметници војводе, официри, ратници, тако да је Ново гробље својеврсна галерија скулптура које приказују ликове и дела ових значајних личности. Овог пута чућемо приче о животима жена које свој вечни сан сневају на Новом гробљу а биле су сликарке, књижевнице, ратнице, борци за женска права, али пре свега жене српкиње саткане од душе и ума, великог срца.
САСТАНАК ГРУПЕ ИСПРЕД ГЛАВНОГ УЛАЗА У НОВО ГРОБЉЕ (РУЗВЕЛТОВА УЛИЦА) У 11 ЧАСОВА.