Субота,
- април
КРУШЕВАЦ уместо планираног ШИДА САВЕ ШУМАНОВИЋА – МОЛОВИН – МАНАСТИР ПРИВИНА ГЛАВА
Већ другу годину планирамо излет у Шид, нажалост из Галерије су нам јавили да нас не могу примити због увођења плинског грејања. Зато идемо у
КРУШЕВАЦ и МАНАСТИР НАУПАРЕ
Уколико се Галерија отвори јавићемо накнадно.
ШИД – налази се у западном Срему, на падинама Фрушке горе.
Најранији помен је податак да је у Шиду умро Лука Наталис 1702. године, викар апостолског посланства. За време Другог светског рата, Шид је био у саставу НДХ. Највећи од
свих злочина у том периоду догодио се 28. 8. 1942. године, на Велику Госпојину, када су усташе зверски мучиле и убиле 142 Шиђана, међу којима је био и чувени српски сликар
Сава Шумановић.
Галерија слика „Сава Шумановић” – у којој се налази највећи број дела једног од најзначајнијих српских сликара 20. века, који је убројан и у 100 најзнаменитијих Срба.
Основана је 1952. године захваљујући поклону сликареве мајке Персиде Шумановић, од 417 слика и куће у којој су дела данас изложена. Кућа заједно са галеријом, која је настала знатно касније, представљају непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Легат Савине мајке Персиде – кућа у којој је сликар живео и стварао.
Музеј наивне уметности „Илијанум” – отворен је 1970. године на иницијативу сликара и светског класика маргиналне уметности Илије Башичевића Босиља.
У Граду се налазе Православне цркве Светог Николе, Успенија Пресвете Богородице, Светог великомученика Кнеза Лазара и Римокатоличка црква Пресветог Срца Исусовог
МОЛОВИН – село је чувено по добром вину, а у време Краљевине Југославије и по ромским тамбурашким оркестрима из породице Фамилић, који су под усташким терором одведени у Јасеновац, где су сви страдали. У селу се налази православна црква саграђена 1801. године, на
месту старије грађевине која се помиње 1756. године у извештају Карловачке епархије. Црква је под заштитом државе као културно добро од изузетног значаја.
МАНАСТИР ПРИВИНА (ПРИБИНА) ГЛАВА – налази се на око пет километара североисточно од града Шид. Манастир је добио је име по оснивачу-властелину (у старости пустињаку) Приви (Приби) из 12. века, који је наводно скупио сличне себи прогнане свештенике и источно од извора (где је сад манастирско гробље) подигао прву цркву и ћелије. Обновљен је вероватно 1496. године од стране деспота Јована и владике Максима Бранковића, али се према турским документима његово оснивање или обнова везује за средину 16. века. Манастирска црква је посвећена Сабору Светих Арханђела. У оквиру манастирског комплекса налазе се и цркве Богородичиног Покрова (из године) и Светог Георгија (из 2006. године), док се на брду изнад манастира налази и црква Уздизања часног крста (из 2010. године). Манастир је данас женски.
Четвртак – субота,
10, 11. и 12. април
ДОЛИНА ВЕКОВА – НОВИ ПАЗАР – РАШКА – ЈОШАНИЧКА БАЊА – КОПАОНИК
РАШКА ОБЛАСТ ИЛИ РАШКА – географска је област у југозападној Србији. Име је добила по истоименој реци. На простору Рашке области настала је прва српска држава. У Расу је столовао велики жупан Стефан Немања, где му се родио најмлађи син Растко (Свети Сава). На територији прве српске државе налазе се бројни манастири.
Манастир Градац
Манастир Нова Павлица
Манастир Ђурђеви ступови
Црква Св. Петра и Павла у Новом Пазару
Манастир Сопоћани
НОВИ ПАЗАР – први пут се помиње 1461. године у дубровачким записима. Оснивач Новог Пазара био је један од најславнијих турских војсковођа, Иса-бег Исакови.
Знаменитости града су, поред Цркве Петра и Павла и Ђурђевих ступова, још и Хамам из 15. века, Алтун-алем џамија из 16. века, као и Музеј „Рас” са богатом збирком експоната који говоре о историјату овог краја.
РАЈЧИНОВИЋА БАЊА – је у склопу хидрогеотермалног система Новопазарске Бање, која се састоји од три топла изора. Вода из бунара у базену има температуру 30 Ц, из прве бушотине 42 Ц, а из друге на дубини од 40 м 38 Ц. Препоручује се за лечење обољења органа за варења, јетре и жучних путева, бубрега и мокраћних путева, поремећаја црева, поремећаја метаболизма.
ЈОШАНИЧКА БАЊА – спада у балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, са својих 5 извора минералних вода, а главни извор даје воду и температуре 78 Ц,
Меморијална соба Милунке Савић – у знак сећања на хероину Великог рата рођену у непосредној близини, у Јошаничкој бањи је 2020. године отворена
КОПАОНИК – (познат и као Сребрна планина) — највећи је планински масив у јужној Србији, дужине од око 75 км и ширине у средњем делу око 40 км. Један његов део је заштићена зона, Национални парк Копаоник у оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина.
Овде је највећи скијашки центар у Србији. Највиши врх Копаоника је Панчићев врх са 2017 м, на коме је маузолеј чувеног српског природњака по коме носи име.
