Putovanja

Долина векова – Копаоник и непознато

Долина векова – Копаоник и непознато

Кроз објектив Јоване Сушић

Богат програм излета осмислила је, организовала и водила, Радмила Каталина Кети од 8. до 10. априла 2022.

На простору Рашке области се зачела српска државна идеја и настала је прва српска држава. У Расу, који се налази у Рашкој столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се родио најмлађи син Растко (Св. Сава). На територији прве српске државе су бројни манастири.

Манастир Студеница – посвећен Ваведењу пресвете Богородице. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања 1197. године, уочи свог одрицања од престола, када се замонашио и добио монашко име Симеон.

Манастир Градац – потиче из 13. века и посвећен је Благовестима пресвете Богородице. Манастир је задужбина Јелене Анжујске, жене Краља Уроша I, која је и сахрањена у својој задужбини.

Манастир Нова Павлица – посвећен је Ваведењу пресвете Богородице. Саграђен је у периоду од 1381. до 1386. године. Манастир је задужбина браће Мусића, сестрића Кнеза Лазара.

Стара Павлица се налази у селу Павлици, на стеновитој заравни изнад Ибра, северно од Рашке. Претпоставља се да потиче из преднемањићке ере.

Манастир Ђурђеви ступови – посвећен је Св. великомученику Георгију. Налази се изнад реке Рашке и Дежеве. Потиче из 12. века и задужбина је великог жупана Стефана Немање. Краљ Драгутин је значајно обновио манастир.

Црква Св. Петраи Павла у Новом Пазару посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Налази се изнад десне обале реке Дежеве. Представља најочуванији споменик српског средњевековног градитељства. Нема поузданих података о ктитору.

Манастир Сопоћани – посвећен је Св. Тројци. Налази се поред извора реке Рашка. Потиче из 13. века и задужбина је Краља Уроша I, сина Стефана првовенчаног, а унука Стефана Немање. У наосу цркве, која је једина сачувана од већег манастирског комплекса, налазе се неке од најзначајнијих фресака тог времена у Европи. Манастир је, заједно са Ђурђевим ступовима, црквом св. Петра и Павла и старим Расом, као јединствену целину, УНЕСКО 1979. уврстио у Листу светске културне баштине.

Црна река – налази се на тромеђи Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара. По једном предању мансатир је основан у 13. а по другом у 14. веку после Косовске битке. Посвећен је Св. Арханђелима.


Копаоник, познат и као Сребрна планина — највећи планински масив у jужној Србији, дужине од око 75 км и ширине у средњем делу око 40 км. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаонику оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина.

Новопазарска бања  била позната још у античко доба. У средњем веку, била је чувено лечилиште Рашке. Почетком шеснаестог века француски путописац Лефевр помиње постојање „ природних топлих извора код Новог Пазара “. Од средине седамнаестог века почиње уређење бање. Изнад античког купатила Турци су изградили хамам, као и каравансарај за смештају посетилаца. Новопазарска бања је један од највећих центара за лечење дистрофичара.

Рашка – Кућа Курсулића – спомен соба „Рашка – ратна престоница Краљевине Србије 1915“. Спомен соба се налази у згради Центра за културу, образовање и информисање „Градац“ у Рашки. Главни део поставке односи се на боравка Владе и престолонаследника у Рашки и чине га документи и копије докумената (записници са одржаних седница, сведочења учесника), фотографије актера догађаја (Александар Карађорђевић, Никола Пашић, Живојин Мишић, министри у Влади) и предмети из тог периода. У Рашки тих дана нашла се и једна национална реликвија од непроцењивог значаја за Србију – Мирослављево јеванђеље, најзначајни ћирилични споменик српско-словенске писмености из 12. века, које су Љуба Давидовић и др Војислав Маринковић поверили на даље чување начелнику Државне благајне Авраму Левићу и његовим чиновницима.

Један „кутак“ спомен собе посвећен је Милунки Савић, која је прославила овај део Србије у балканским и Првом светском рату, у коме су осим репринта њених фотографија изложена њена одликовања као и предмети и униформа у којој је ратовала налази се у Јошаничкој бањи.

Share this post

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *