ProgramVesti

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА МАЈ, ЈУН, ЈУЛ 2023. ГОДИНЕ

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА ЗА МАЈ, ЈУН, ЈУЛ  2023. ГОДИНЕ

ДВОРЦИ ВОЈВОДИНЕ У ОКОЛИНИ ПЛАНДИШТА

ВЛАЈКОВАЦ – представља споменик културе од великог значаја. Изградио га је 1859. године гроф Ђерђ Мочоњи на свом имању. Удајом, 1888. године, грофица Георгина Мочоњи имање и дворац доноси у мираз познатој аустроугарској племићкој породици Бисинген-Нипенбурга, која га је држала у поседу до  Другог светског рата. Дворац је изграђен у духу класицизма.

(Фото принтскрин/ light2tube)

Некада ограђени комплекс, у који се са пута улазило кроз капије од кованог гвожђа, садржи: бирошку кућу, породичну гробницу и капелу породице Бисинген на другој страни канала Дунав – Тиса – Дунав, пројектовани парк (заштићен као споменик природе 1973. године), вештачко језеро са фонтаном и скулптуром у средини, поток и мостиће.

ХАЈДУЧИЦА – дворац је саградио властелин Иштван Дамаскин де Немети 1829. године. Лазар Дунђерски, као нови власник, га је 1901. године преуредио у класицистичком стилу. Следећи власник постаје београдски индустријалац Влада Илић, ожењен Олгом, Лазаревом унуком. Он је најзаслужнији за предиван парк око дворца јер је са својих путовања доносио велики број необичног биља и дрвећа.

(Фото Википедија)

КАПЕТАНОВО – налази се на путу између Пландишта и Зрењанина. Дворац у готском стилу, саградио је велепоседник Бела Ботка 1904. године. Због великих финансијских проблема дворац је продао немцу Маију, чија се ћерка удаје за Милана Капетанова по коме замак носи име Капетаново.

(Фото Википедија)

КОНАК – дворац је подигао 1827. године гроф Ладислав Данијел да би у њему проводио зиме. Ово је објекат импозантне величине 52 са 25 метара, са централним грејањем, струјом из агрегата и винским подрумом са сталном температуром дуж целе зграде. Кров је покривен изузетно лепим лакираним црепом од печене керамике из фабрике у Жомбаљу у Румунији. Касније је дворац купио београдски фабрикант Влада Илић.

(Фото Википедија)

ЈАГОДИЋ – налази се у Старом Лецу, општина Пландиште. Представља споменик културе од великог значаја. Подигнут је 1835. године за племићку породицу Јагодић, значајну за културну историју српског народа у Војводини, јер су били истакнути чланови Матице српске. Дворац је академски складна грађевина правоугаоне основе са класицистичким декорисаним елементима. Мањи дворац у близини служио као гостинска кућа. На имању су била два уређена, пројектована парка: испред дворца -француски врт са рунделама оивиченим шимширом и ружичњаком, а иза дворца-пејзажни енглески парк који прелази у шуму копривића у дубини имања и која је законом заштићена као природна реткост.

(Фото Википедија)

ВЕЛИКИ ГАЈ – најстарије насеље у општини Пландиште које је постојало у континуитету од средњег века (први пут се спомиње 1355. године као Гај) до данас. Власник средњовековног Гаја био је Петар Бок, син Бетлена Бока, кастелана  Голубачког града. У 18. веку власник Великог Гаја постао је темишварски спахија Јосиф Маленица. Он је 1781. године ту саградио каштел, који је срушен након Другог светског рата. На месту каштела је данас Дом културе.

На месту где је била је најпре стара црква (Св. Арханђела Михаила),1854. године, захваљујући спахијиној помоћи, сазидана је садашња православна црква која се третира као посебна архитектонска вредност. Према имену спахијиног умрлог сина, одређен је светац заштитник и Петровдан као црквена слава. У овој цркви је и гробница спахија Маленица, у којој су сви

(Фото Википедија)

чланови те породице сахрањени. 1965. године под заштиту је стављено 13 икона са царским дверима.

Природни споменик културе је велики парк смештен у центру насеља, недалеко од цркве на површини близу 5 хектара. Подигнут је крајем 18. века око Каштела спахије Јосифа Маленице. Крајем 19. века парк је откупио барон Ернест Данијел.

*** *** ***

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Требиње (Фото Википедија)

Требиње, Мостар, Благај, Водопад Кравице, Почитељ, Мркоњић Град, Неум

Манастири: Дужи, Тврдош, Херцеговачка грачаница

ОБАВЕЗНО СА СОБОМ ТРЕБА ПОНЕТИ ВАЖЕЋУ ЛИЧНУ КАРТУ.ПУТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ПРИЈАВЉУЈЕ СЕ 10 ДАНА ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ

Водопад Кравице (Фото Википедија)

*** *** ***

БИЈЕЉИНА И НЕШТО НЕПОЗНАТО

Станишићи (Фото Славица Ступарушић)

БИЈЕЉИНА – варош у Семберији близу ушћа Дрине у Саву. Први пут се помиње 1446. године. Кроз град је пролазио средњовековни друм из Зворника за Мачву, Сремску Митровицу и Илок. Краси је један од најлепших и најстаријих паркова у БиХ.

Тамо где је остала Дучићева душа–млади учитељ Јован Дучић у Бијељину је дошао 1893. године из Сомбора и тада га стиже песничко усудиште – љубав. Судбина је хтела да се Магдалена и Јован убрзо, не својом вољом, раздвоје. Дучића су аустроугарске власти протерале због патриотских песама. Морао је 1894. године да напустити Бијељину и своју Магдалену – са којом се, највероватније, тајно верио претходне године. Из Житомислића, 29. новембра 1894. године, песник пише: „Кад сам отишао из Бијељине и пољубио се с тобом, ја сам се зарекао Богом и животом да моја уста неће пољубити никог више док тебе не пољубе као своју. Од тог часа, тако ми Бог помогао, моја уста не дотакоше се ничега а не као што ми ти рече да се ја љубим. А тим сам се чисто поносио и то ми беше нешто мило…”.Дучић није дошао својој Магдалени, а ни у Бијељину никадa више. Колико је Магдалена волела Дучића потврђује уклесана порука на споменику: „Магдалена Николић – Живановић, 1874–1957, песника Јове Дучића прво велико надахнуће и сама песник”. Кућа Магдалене Николић је 2011. године горела у пожару, претпоставља се подметнутом. Данас на велику љубав двоје младих, двоје песника, подсећа спомен плоча

(Фото Славица Ступарушић)

Музеј Семберије– се налази у најстаријој згради у Бијељини. Има богату збирку са преко 10.000 експоната из археологије, историје и етнологије која говори о историји и животу Семберије.

Манастир Св. Василија Острошког– налази се у оквиру Владичанског двора. Саграђен је 2001. године. У храму је испред олтара покров са моштима Св. Василија Острошког и део моштију Св. Сисоја Великог. Посебну вредност манастирске цркве представља копија чудотворне иконе Тројеручице која је дар хиландарског манастира.

Руска црква– како све чешће називају манастир Св. Петке се налази на ободу насеља Пет језера. Посвећен је преподобној мајци Параскеви. Храм се састоји од горње цркве и крипте у којој се врше богослужења. Храм је зидан од пуне цигле. Има пет купола и прекривен је лимом златне боје, а

Прву групу у посету манастиру док се још градио довео је ИЗЛЕТНИК (Фото Википедија)

живописан у српско-византијском стилу.

МАНАСТИР ТАВНАсе налази у селу Бањица на тромеђи три општине (Бијељина, Зворник и Угљевик), на мајевичком побрђу. Манастир потиче из времена краља Драгутина. На старим рушевинама манастир је обновио старина Новак 1559. године. Име је добио по речици Тавни у чијој је близини. Налази се и у грбу града Бијељине као једна од најстаријих грађевина овог краја.

ИЗЛЕТНИК у манастиру Тавна (Фото Славица Ступарушић)

ОБАВЕЗНО СА СОБОМ ТРЕБА ПОНЕТИ ВАЖЕЋУ ЛИЧНУ КАРТУ.

ПУТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ПРИЈАВЉУЈЕ СЕ 10 ДАНА ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ

*** *** ***

Липница (Фото Славица Ступарушић)

СЕЛО РУЖА, ЕГЗОТИЧНОГ РАСТИЊА И ЦРКВЕ КРУПЊА

КРУПАЊ – градић у брдовитом подрињу који се први пут помиње 1442. године као значајан центар рударства и као тржиште олова и сребра. У самом граду подигнута је Спомен црква са костурницом 1928. године у славу изгинулих ратника у ратовима 1912 – 1918. године

Приватни Музеј свештеника Александра Ђурђева личним средствима, напорима и ангажовањем, овај изузетни визионар, створио је кутак за незаборав и сачувао део историје Крупња и околине.

(Фото Славица Ступарушић)

ДОБРИ ПОТОК – село изнад Крупња у коме се налази јединствен комплекс у Србији који обухвата цркву, капеле у рудокопу антимона посвећене Св. Петки и Св. Прокопију, мале музеје, једном речи изненађење за посетиоце.

Годишњи парастос упокојеним члановима „Излетника” одржаће се у Добропоточкој цркви.

ЛИПНИЦА – посета богатом ботаничком врту у коме расте неколико стотина врста егзотичног растиња. Атракција врта – гавран Гвозден који говори. У приватном власништву је Живка и Милене Панић.

(Фото Славица Ступарушић)

ЛИПОЛИСТ– равничарско село на граници Поцерине и Мачве где се многи житељи баве узгајањем ружа, украсног шибља и калемљеног воћа. Посетићемо галерију и етно двориште сликара наиве Слободана Топаловића.

*** *** ***

КЛАДОВО – КУСЈАК – БАЊА ХЕРКУЛАНИ ТУРНУ СЕВЕРИН

Остаци Трајановог моста (Фото Википедија)

КЛАДОВО- налази се на десној обали Дунава. Води порекло из времена римских војних похода на Дакију (Румунију). О том времену говоре остаци Трајановог моста који могу да се виде када је водостај Дунава низак.

Археолошки музеј- чува предмети из различитих археолошких локалитета Ђердапске тврђаве.

Утврђење Фетисламшто значи „Капија мира“. Тврђава је подигнута у 16. веку. Унутрашњи зидови подигнути су на основама римског четвороугаоног каструма.

Караташ- остаци римске тврђаве Диана која је била део римског одбранбеног лимеса на Дунаву. Изграђена је у 2. веку. Обновио је цар Јустинијан у 6. веку од када датирају садашњи остаци.

Трајанов мост-саграђен у 2. веку наше ере и данас представља загонетку како је саграђен имајући у виду технику којом су римљани тада располагали.

ХИДРОЕЛЕКТРАНА „ЂЕРДАП“- систем се сатоји од једне бранске и једне речне – проточне хидроелектране, „Ђердап I“ и „Ђердап II“, које су изграђене на реци Дунав на изласку из Ђердапске клисуре на српско-румунској граници.

Споразум o изградњи система потписали Георги Георгију Деж и Јосип Броз Тито у Београду 30. новембра 1963. године. Два председника свечано су отворила радове на изградњи откривањем спомен-плоча на обе стране Дунава 7. септембра 1964. године.

Ђердап I је саграђен 1970. године на 943. километру реке, 10 км узводно од Кладова. Генератори са српске стране хидроцентрале пуштени су у погон у целини 16. маја 1972. године. Непосредно испод хидроцентрале се налазе остаци римске тврђаве Диана.

КУСЈАК- налази се близу Неготина, на самој обали Дунава кога мештани зову „својим морем“, па је Кусјак за њих омиљено „летовалиште“. У близини се налази споменик посвећен историјском моменту када су 1964. године председници Румуније и Југославије, свечано обележили почетак радова на изградњи ХЕ „Ђердап”.

Ангелинин конак”- туристичко насеље састављено од великих бачви и буради претворених у собе, апартмане, туш кабине и све што можемо да замислимо. Права бајка у цветном окружењу.

БАЊА ХЕРКУЛАНИ чувена бања у Румунији, смештена је у долини реке Черне, између планине Мехединци на истоку и планине Чарна на западу, на надморској висини од 168 метара. Бању Херкулани су основали Римљани, током својих освајачких похода на дачке територије. Сматра се једном од најстаријих бањских лечилишта у свету. По лековитим својствима термо-минералних извора била је позната у читавом Римском царству, а касније је била и омиљено бањско место за Принцезу Сиси – Елизабету, Цара Франца Јосефа и краљеве Румуније и Србије.

Данас се користи 16 природних извора топле лековите воде, распоређених долином реке Черне, у дужини од 4 км.

Бању одликује велики број раскошних грађевина и изузетно богато украшених вила.

Турну Северин (рум. Drobeta-Turnu Severin) је град у Румунији. Налази се на крајњем југозападном делу земље, у историјској покрајини Влашка. Дробета-Турну Северин је управно средиште округа Мехединци. Простире се на 55 km² и према попису из 2011. године у граду је живело 92.617 становника.

НАЈКАСНИЈЕ 10 ДАНА ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ У ИЗЛЕТНИК ДОНЕСЕ ФОТОКОПИЈА ВАЖЕЋЕГ ПАСОША.

ПУТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ПРИЈАВЉУЈЕ СЕ 10 ДАНА ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ

Турну Северин (Фото Википедија)

*** *** ***

ФОТО САФАРИ ПО ПЕШТЕРУ – СРПСКОМ СИБИРУ

СЈЕНИЦА– центар Пештерске висоравни у коме су средњовековни каравани, на путу из Дубровника у Цариград, одмарали коње и хранили их сеном. Некада је Сјеница, због снегова и великих сметова, добар део године била одсечена од света. Кроз град и у његовој непосредној близини протичу четири реке: Увац, Вапа, Грабовица и Јабланица, од који се формира Сјеничко језеро.

Српска православна црква – посвећена Св. Петру и Павлу из 19. века.

Џамија Султаније Валиде– мајке Султана Абдул Хамида другог. Саграђена је у 19. веку. На џамији се налази купола пречника 15 метара.

Пештерска висораван– се налази иза седам планина (Голија, Јавор, Златар, Јадовник, Озрен, Гиљева и Жилиндар). Ово је највећа висораван на Балканском полуострву. Са надморском висином од 1.150 метара и површином од 63 км2 она представља јединствену очаравајућу, ни са чим упоредиву природну оазу у срцу Европе. Због високих снегова и ниских температура Пештер је познат и као српски Сибир, а због надморске висине и великог броја културних и историјских споменика, у неким студијама су га прозвали и српски Тибет. Овде је 26.1.2016. године измерено 38,5 степени испод нуле, најнижи ниво од кад се мери температура у Србији.

Фото-сафари по Пештеру–3180 хектара Пештера 30.12.2015.године проглашено је за специјални резерват природе – Пештерско поље.

Молитва” –гнездо љубави белоглавог супа и видиковац са најлепшим погледом на меандре Увца.

Пловидба катамараном јединствени доживљај лепоте једног од три Увачка језера.

*** *** ***

ЗНАМЕНИТОСТИ И ЛЕПОТЕ МАКЕДОНИЈЕ

Куманово, Велес, Демир Капија, Прилеп, Битољ, Кајмакчалан преко Грчке, Подмочани, Преспанско језеро, Биљанини извори, Охрид, бродом до Светог Наума, Лепчани

НАЈКАСНИЈЕ 10 ДАНА ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ У ИЗЛЕТНИК ДОНЕСЕ ФОТОКОПИЈА ВАЖЕЋЕГ ПАСОША.

ПУТНО ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ ПРИЈАВЉУЈЕ СЕ 10 ДАНА ПРЕ ПОЛАСКА НА ПУТ

Share this post

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *