Putovanja

Долина векова – Копаоник и непознато

Петак – недеља 
од 8. до 10. априла
2022.

РАШКА ОБЛАСТ ИЛИ РАШКА – је географска област у југозападној Србији која је име добила по истоименој реци. На простору Рашке области се зачела српска државна идеја и настала је прва српска држава. У Расу, који се налази у Рашкој столовао је велики жупан Стефан Немања, где му се родио најмлађи син Растко (Св. Сава). На територији прве српске државе су бројни манастири.
Манастир Студеница – посвећен Ваведењу пресвете Богородице. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања 1197. године, уочи свог одрицања од престола, када се замонашио и добио монашко име Симеон.
Манастир Градац – потиче из 13. века и посвећен је Благовестима пресвете Богородице. Манастир је задужбина Јелене Анжујске, жене Краља Уроша I, која је и сахрањена у својој задужбини.
Манастир Нова Павлица – посвећен је Ваведењу пресвете Богородице. Саграђен је у периоду од 1381. до 1386. године. Манастир је задужбина браће Мусића, сестрића Кнеза Лазара.
Манастир Ђурђеви ступови – посвећен је Св. великомученику Георгију. Налази се изнад реке Рашке и Дежеве. Потиче из 12. века и задужбина је великог жупана Стефана Немање. Краљ Драгутин је значајно обновио манастир.

Црква Св. Петраи Павла у Новом Пазару посвећена Св. апостолима Петру и Павлу. Налази се изнад десне обале реке Дежеве. Представља најочуванији споменик српског средњевековног градитељства. Нема поузданих података о ктитору.
Манастир Сопоћани – посвећен је Св. Тројци. Налази се поред извора реке Рашка. Потиче из 13. века и задужбина је Краља Уроша I, сина Стефана првовенчаног, а унука Стефана Немање. У наосу цркве, која је једина сачувана од већег манастирског комплекса, налазе се неке од најзначајнијих фресака тог времена у Европи. Манастир је, заједно са Ђурђевим ступовима, црквом св. Петра и Павла и старим Расом, као јединствену целину, УНЕСКО 1979. уврстио у Листу светске културне баштине.


Црна река – налази се на тромеђи Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара. По једном предању мансатир је основан у 13. а по другом у 14. веку после Косовске битке. Посвећен је Св. Арханђелима.
КОПАОНИК, познат и као Сребрна планина — највећи планински масив у jужној Србији, дужине од око 75 км и ширине у средњем делу око 40 км. Један његов део је заштићена зона под именом Национални парк Копаонику оквиру кога постоји већи број заштићених природних целина.

Овде се налази и највећи скијашки центар у Србији. Највиши врх Копаоника је Панчићев врх са 2017 м, где се налази маузолеј чувеног српског природњака по коме је добио име. Цео масив је добио назив по великом рудном богатству које је на њему експлоатисано још од средњег века, а на његовом ширем простору је смештен читав низ културно-историјских споменика из периода од 12. до 15. века. Копаоник карактеришу гранитне стене, зоне шкриљаца, андезит и дацит, изливне магматске стене, односно кречњаци и пешчари, који се према начину постанка класификују као седиментне стене. Најважније руде Копаоника налазе се у поменутим изливним магматским стенама. На вишим деловима Копаоника су велике површине под смрчом и јелом, а по странама су букове и храстове шуме. Копаоник је место на коме се могу наћи примерци ендемске флоре као што су копаоничка чуваркућа, Панчићева поточарка и копаоничка љубичица. Од многобројних животињских врста најзначајнији су сиви соко, сури орао, буљина, дивља мачка и срна.

Share this post

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *